Vladas Braziūnas


Перевод с литовского: Виталий Асовский


Перед войной

Столицу возвратив, утратили державу литовцы натощак пересекают Вильнюс им не руины говорили бы, конюшни тракайские, как блеск версальских залов и те, кто на Востоке в долгом рабстве у ханов был и у бояр литовских и те, кто замолчал, почивши в Бозе чтоб прозревать в годины смут всемирных ту самую – родной землицы глину устлавшую глаза, чтоб не спросил ты куда несётся поезд и зачем он остановился на земле литовской я б написал тебе, гремят затворы и отворяют с грохотом вагоны и вижу сквозь туман солдат охраны и как сгоняют в залы ожиданий у стен валяются едва живые люди ни брпни, ни пинков, мне, может, снится но только вот никто не отвечает и добрым словом не поднять упавших ни песню слушать и ни слово злобы созданья бренны, не ровны, однако сердца и спекшиеся губы, даже странно как никогда я не умел губами тебе ли, памяти, с того и повторяю заговорило сердце, губы немы в туман и в глину, старику, ребёнку и дай Господь, чтоб губы промолчали

Асовский, Виталий. Осенняя бухгалтерия: стихи литовских поэтов в переводах Виталия Асовского. – Vilnius, 2014. – P. 65–66.

Vladas Braziūnas

prieškaris


atgavę sostinę, netekome valstybės važiuoja Vilniun pusbadžiai lietuviai ak ne griuvėsiai jiem kalbėtų, Trãkų pilies arklidės it Versalio salės ir tie, Rytuos vergavusie per amžius totorių chanams, Lietuvos bajorams ir tie, kur ilsis, Dievuje užsnūdę pasaulio sumišinuose regėti akim to pat gimtosios žemės molio užklojusio akis, kad nepaklaustum kur lekia traukinys ir ko sustojo lietuviškoj žemelėj, parašyčiau tau laišką, geležinių durų varžtai sužvanga, ir triukšmingai atsidaro vagono durys, pro miglas sargybą matau, kaip varo laukiamojon salėn pasieny drybso leisgyvės žmogystos nekeikia ir nespardo, ar sapnuoju bet niekas į mane neatsiliepia nei gražūs žodžiai mirštančių prikélti dainų klausyti, nei piktybės žodžiai atmainūs padarai, tačiau nelýgu širdis ir lūpos krešančios, net keista kaip niekados aš lūpom nemokėjau nei tau, nei atminty, užtat kartoju širdis jau kalba, lūpos dar nemoka į molį, rūką, seną ir į vaiką ir Dieve duok, kad nekalbėtų lūpos

Braziūnas, Vladas. Alkanoji linksniuotė: eilėraščiai. – Vilnius: Vaga, 1993. – P. 89.